„БУК-М2“ СЕ НАМЕЋЕ КАО УРГЕНТНА ПОТРЕБА: ВТИ у потпуности исцрпео модернизациони потенцијал система 2К12 „Куб“

Бук-М3

Недавно је реализована посета српског Министра одбране и начелника Генералштаба српске армије најпрестижнијој војној институцији у Србији (ВТИ), која се бави развојем нових и модернизацијом постојећих борбених система. Том приликом је организован и технички приказ борбене технике која је у последње време била предмет интересовања ове научно-истраживачке установе.

Српска армија углавном користи борбену технику совјетског порекла, која је набављена још за време старе Југославије. Ради се о средствима која се са технолошке стране могу класификовати као застарела, јер су произведена пре 50 и више година. Међутим, захваљујући простору за модернизацију, али и иновативним решењима стручњака који раде на овим системима, њихов животни век је делимично продужен.

На простору где је одржан технички део манифестације приказан је и совјетски ракетни систем 2К12 „Куб-М“. Он је у своје време био систем који се класификовао као оруђе средњег домета. Данас то више није тако, јер нови руски системи као што су „Панцир-С1“, укључујући ту и „Тор“ представљају оруђа кратког домета који по својим карактерисикама превазилазе горе поменути „Куб“. Посебно се то односи на број и врсту циљева које систем једновремено може да гађа, на број расположивих ракета које су спремне за дејство, али и на њихове карактеристике.

Дакле, у савременим условима самоходни ракетни систем „Куб“ (укључујући ту и модернизовану верзију „Куб-М“) представљају оруђа кратког домета.  На пример,  у односу на лансирно возило комплекса Куб које има свега 3 ракете, „Панцир-С1“ у свом борбеном спремнику има 8 ракета, док „Тор-М2“ има чак 16 ракета РЗВ-МД 9М338К спремних за дејство.Треба напоменути и то да ће најновија верзија „Панцир-СМ“ такође имати 16 ракета чији ће хоризонтални домет достизати 40км. Дакле скоро дупло више од “Куб-а”.

Оно што је приказано на техничком приказу ВТИ јесте додавање ракета класе ваздух-ваздух Р-60М на лансирну јединицу система “Куб-М” , које поседују инфрацрвене самонавођене бојеве главе.

Р-60 по свом облику спада у тип ракете која је дизајнирана у тзв. “патка” шеми. Добро избалансирана аеродинамика и крила за стабилизацију лета, обезбедили су ракети велику покретљивост и маневарску способност приликом потере за циљем. Покреће је мотор на чврсто гориво ПРД-259 чији животни век по старту ракете није дужи од 5 секунди. Ово је довољно да ракета погоди циљ на максималној даљини до 10км, колико износи њен ефективни домет. На циљ се наводи помоћу самонавођене бојеве главе која тражи топлотни-инфрацрвени одраз. Модернизована верзија Р-60М је опремљена нешто отпорнијом бојевом главом “Комар-М” (ОГС-75) која још ефикасније захвата свој циљ. Поред унапређеног сета за навођење Р-60М носи и тежу бојеву главу масе 3,5 килограма. Вероватноћа поготка захваћеног циља са ракетом Р-60М је 90%.

Максимални домет: лев0 2К12 “Куб-М2” десно 9М317″Бук-М2, Зона Београд

Међутим, поменуте карактеристике не важе за услове када се ракета лансира са земље. У таквим околностима њен ефективни домет који је ионако веома симболичан када су у питању данашњи услови, не прелази више од 1500-2000 метара. Наиме, очигледно је да су на ракетни систем „Куб-М“ накачене ракете у свом изворном облику, које немају додатне „бустере“ као што то има ракета која наводно треба да буде у наоружању српског хибридног топовско-ракетног система ПАСАРС-16. Дакле, поставља се оправдано питање колико је представљена шема опремања лансирне јединице на систему „Куб-М“ са ракетама кратког домета Р-60М употребљива у пракси.

Што се тиче српске војске, тачније њених јединица противваздухопловне одбране, 2К12 се тренутно налази у саставу чувене 250. ракетне бригаде ПВО ВС. Ради се о здруженој тактичкој јединици која се састоји од пет дивизиона који бране ваздушни простор изнад Београда, Новог Сада и Ниша. У њеном саставу се налазе и три самоходна ракетна дивизиона (230,240 и 310) који су опремљени системима 2К12 “Куб-М”. У последње време је извршена ограничена модернизација ових средстава на плану њихове дигитализације чиме се добила нешто већа аутоматизација система, а присутно је и увођење пасивне опто-електронске опреме која је идеална за “заседна»” дејства.

Намеће се закључак да је даљи потенцијал за  модернизацију система 2К12 “Куб” у потпуности исцрпљен, те да је изузетне важности набавка ракетних система новије генерације који ће премостити велики технички заостатак када је у питању противваздухоплопна одбрана Војске Србије. Једно од идеалних решења је “Бук-М2”.

Ради се о дубоко модернизованој, жаргонски речено „напуцаној“ верзији комплекса Бук, са новом, изузетно потентном ракетом 9М317  средњег домета, која има способност да се бори против читавог спектра ваздушних циљева од авиона стратегијске и тактичке авијације, па све то тактичких балистичких ракета и ваздухопловних бомби. Практично против свега што може да лети брзинама и до 4,500 км/ч. Један дивизион “Бук-М2” може једновремено да нападне 24 различита ваздушна циља. Поред тога, он то све ради у условима масивне примене средстава за ПеБ (против-електронску борбу) што га чини изузетно жилавим противником у борбеном поретку ПВО. За простор величине Србије је довољно да се набави количина од 3-4 самоходна ракетна дивизиона система 9K317 “Бук-М2”, који би попунили јединице 250. ракетне бригаде.

Ефективни домет по даљини за систем 9K317 “Бук-М2” достиже 50км, што је читавих 28км више од 2К12 “Куб” , док је по висини 25км, што је за за 13 км више у односу на 2К12 “Куб”.

⇒Можете нас пратити и на потпуно аутономној платформи Телеграм адреса > https://t.me/bograta

Author: URAN

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *