Србија ће совјетску ракету С-8 претворити у високопрецизно оружје класе „ваздух-земља“?

Ми-35М са ракетама С-8

У плану је да се са овим ракетама опреме ваздухопловне јединице Војске Србије које се тренутно налазе у фази убрзане обнове. Ове ракете (С-8 КОМ) ће посебно бити интересантне за наоружавање борбених хеликоптера. Руски аналитичари сматрају да се овај тип ракете изванредно показао током ратних операција у Сирији, и да имају висок потенцијал за даљу модернизацију.

Недавно је на полигону Никинци тестирана нова верзија ракете С-8КОМ коју производи српска војна индустрија. Ради се о пројектилу који је модернизован на бази совјетске/руске ракете С-8, која се масовно користи у руској армији. Са њом су опремљени практично сви борбении хеликоптери, укључујући и оклопљене „јуришнике“ Су-25. Ради се о неуправљивом пројектилу, које је посебно ефикасан у борби против непријатељске силе, која се налази на отвореном простору или у заклонима. Ове ракете могу да нанесу приличну штету и механизованим ешелонима непријатеља, који се састоје од борбених возила пешадије или оклопних транспортера.

⇒Можете нас пратити и на потпуно аутономној платформи Телеграм адреса https://t.me/bograta

Конкретно, српска верзија ракете се налази у понуди компаније СДПР. Њена калибар је остао идентичан као код оригинала, и износи 80мм. Укупна маса не прелази 12кг, што јој омогућава да развије суперсоничну брзину на кратким раздаљинама. Наиме ова ракета може да лети брзином од 610 м/сек. и по том елементу је бржа чак и од Атаке (550м/сек).

Ефективни домет српске верзије ракете ће највероватније износити 4,000+ метара. Оно што је веома важно, њена кумулативно-разорна бојева глава ће бити у стању да пробије око 400мм оклопа. На овај начин се из ваздуха могу напасти и најосетљивије зоне када је у питању оклопна заштита тенка (врх куполе). Тако да се са релативно јефтиним средством може уништити тенк који кошта неколико милиона америчких долара.

Српски инжењери раде и на високопрецизној верзији ове ракете. Она ће се на циљ наводити помоћу ласерског снопа (полуактивно навођење). Вероватно ће се извести о одређене конструкционе измене када је у питању дизајн саме ракете, јер ће она морати да има одређена маневарске карактеристике ради корекције њеног лета приликом прецизног навођења на циљ. Ово ће прилично да увећа борбену ефикасност оружја, посебно када је у питању дејство против тачкастих циљева као што су нпр.тенкови, упоришне тачке и сл.

Руско искуство као кључно у даљем развоју ових ракета

О улози неуправљивих невођених ракетних зрна С-8 приликом совјетске кампање у Афганистану, и данас колају легенде. Наиме, по својој ефикасности невођена ракетна зрна се могу успоредити са дејством разорних ваздухопловних бомби. Ракетни плотун ударног хеликоптера Ми-24 (познатијег као „летећи тенк“ прим.аутора) или тактичког јуришника Су-25 такође наоружаног овим ракетама, гарантовано је уништавао и најзаштићеније ватрене тачке непријатеља, без обзира на њихову величину и степен утврђености.

Тестирање ракете С-8 на полигону Никинци
Тестирање ракете С-8 на полигону Никинци

Процене су да је у Афганистану ангажовано око 250 „летећих тенкова“ који су учествовали у акцијама ракетирања непријатељских позиција. Они су најчешће дејствовали у пару, са висине од 1300-1500 метара, приликом чега су засигурно нанели највећу количину штете ако се узме у обзир укупан број непријатељских губитака током целог рата. Бојева глава невођене ракете С-8 је имала способност да у радијусу 15-17 метара неповратно уништи огроман проценат непријатељске живе силе, али и да значајно оштети његову технику или лакоолопљена борбена средства.

Колосално искуство у борбеној употреби невођених ракетних зрна је дошло десетак година касније, приликом операције руских безбедносних снага на Кавказу. Командири ударних борбених група које су се налазиле у саставу моторизованих бригада или јединица специјалне намене, приметили су да без обзира на сву једноставност у технологији израде ових ракета и у њиховом „јефтином“ дизајну, оне раде фантастичан посао на терену. Практично, многи задаци би остали нерешиви да није било ваздушне подршке приликом чега је непријатељска одбрана „засута“ овим ракетама.

Невођена ракетна зрна припадају таквом типу наоружања, које се ретко складишти у магацинима. Ова муниција је неизоставан део борбене обуке пилота на ударним хеликоптерима и јуришницима, а током сукоба се у великим количинама употребљава за решавање борбених задатака непосредне ватрене подршке трупама на земљи.

Висока ефикасност ових пројектила је још једном демонстрирана приликом последњег сукоба у Сирији, где руска армија учествује у војној операцији сламања до сада невиђене терористичке агресије која се обрушила на ту земљу. Експерти су проценили да је 50% укупних губитака које су претрпели борци тзв. Исламске државе, последица дејства хеликоптера и тактичких јуришника наоружаних лансирним контејнерима са невођеним ракетним зрнима.

Ми-35М топови

Српско Министарство одбране планира да Ми-35М претвори у тешке летеће топовњаче

Приликом ових дејстава и даље се експлоатисао ефикасан метод који су совјетски/руски пилоти употребљавали у Афганистану. Координисана и масовна примена неуправљивих ракетних зрна, ваздухопловних бомби и аутоматских топова ствара ефекат „спаљене земље“ што је био основни предуслов да се коначно сломи бројчано надмоћан и упоран непријатељ.

Author: URAN

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *