Мрачна улога берлинске клинике “Шарите” на постсовјетском простору

Клиника Шарите

Крајем ове године, чувена немачка клиника „Шарите“ је поново доспела у жижу руске и украјинске јавности.Наиме, градоначелник украјинског града Харкова (рускојезичног града који се налази на истоку земље) Генадиј Кернес преминуо је пре неколико дана у клиници „Шарите“ од последица Корона вируса. Зашто је улога ове клинике на простору бившег СССР-а толико интеренсантна прочитајте у наредном тексту.

Градоначелник Кернес је био веома живописна и занимљива личност у Украјини. Посебно је био популаран у своме граду Харкову. Кернес је поред политике у којој је свакако био успешан, био и привредник – или како би се то данас модерно рекло – бизнисмен. И баш тако, као бизнисмен имао је и криминалну прошлост. Почетком деведесетих је провео две године у затвору због криминалних активности. О својој прошлости је сам причао, и ништа није скривао. Тако да су грађани Украјине и Харкова одавно знали да је био у затвору, када је овај то рекао у интервјуу који је дао 2012. године.Зашто је несрећни Генадиј преминуо у берлинској поликлиници “Шарите”? Како је та клиника повезена са више руских и украјинских политичара и опозиционара? Много занимљивих ствари повезује берлинску болницу „Шарите“ и пост совјетски простор.

Кратки историјат и клијентела клинике “Шарите”

Берлинска болница „Шарите“ спада у ред најбољих и најпознатијих болница, не само у Немачкој, већ и у читавом свету. Болница представља савремени медицински комплекс који се налази у четири берлинске општине. Такође, болница је једна од највећих у читавој Европи. Она је била основана још почетком 18 века, тачније 1710. године, од стране немачког краља Фридриха Вилхема I. То је данас најстарија медицинска установа у Немачкој, и једна од најстаријих медицинских клиника у читавој Европи.

Медицински „Хумболтов универзитет у Берлину“ (Humboldt-Universität zu Berlin) и „Слободни универзитет у Берлину“ (Freie Universität Berlin), су се ујединили 2003. године и створили нови медицински центар „Charité — Universitätsmedizin Berlin. Саму болницу чини огроман комплекс који се састоји од више од 100 клиника и института који се налазе на 17 локација. У систему ради око 10,500 људи, болница на лечењу зна да буде и готово 130,000 пацијената годишње и преко милион пацијената који долазе на редовне прегледе- На годишњем нивоу установа зарађује више од милијарду евра. Свакако импозантне бројке.

Нама је болница посебно занимљива, јер су на различитим „третманима“ у њој знали да бораве Виктор Јушченко бивши предедник (2005-2010) и премијер Украјине (1999-2001), Јулија Тимошенко премијер Украјине (2007-2010), као и на Западу веома популарни руски опозиционар Алексеј Наваљни и већ поменути несрећни градоначелник Харкова Кернес.

Болница „Шарите“ је први пут постала познатија у Русији и у Украјини 2004. године, када се тадашњи председнички кандидат Виктор Јушченко осетио лоше и потом превезен у Берлин. У Берлину су закључили да је он отрован.

Тровање Јушченка је свакако један од важнијих догађаја у Украјини од стицања неазвисности. Важнији, стога што је управо наводно „тровање“ доста утицало на изборни резултат (сматра се да му је то донело минимум 4% гласова, као и велико сажаљење грађана Украјине), укључујући и каснију „Наранџасту револуцију“ у Кијеву. Председнички избори у Украјини из 2004. године су свакако посебна прича за себе, јер је те године изборе добио Виктор Јанукович, али опозиција резултате није сматрала валидним, након чега су избиле демонстрације и за председника је проглашен Јушченко. Годинама су трајала разна суђења, годинама се нагађало шта је се Јушченку заиста десило, и коначне истине још увек нема. Више-мање коначна верзија се појавила 2009. године када је британски часопис Lancet обајвио да је Јушченко отрован диоксином. Посебно је занимљива препорка немачког доктора токсиколога, професора на клиници „Шарите“ Гилберта Шлонфједера Јушченку – да једе чипс од кромпира. Који сам садржи много диоксина. Једна од последњих информација је дошла у јулу месецу 2019. године, када је главни војни тужилац Украјине, Анатолиј Матиос изјавио да не постоје никакви докази да је Јушченко био отрован.    

Касније се наставља листа украјинских политичара, када је Јулија Тимошенко такође била прегледана од стране доктора из „Шаритеа“. Наиме, Тимошенкова која је тада била у затвору због корупције је се осећала веома лоше. Убрзо су јој у посету дошли доктори из Берлина. Када су је прегледали, закључили су да је Тимошенкова у врло тешком стању, да јој се крше права у затвору, и да би стога требало да се лечи у берлинској клиници. Чак је и управник болнице професор Ајнхојпл (Karl Max Einhäupl) изјаво да уколико Тимошенкова не буде пребачена у Берлин, нема никакве шансе да преживи. Али ето, она је преживела и данас је поново на власти у Кијеву.

Свакако најзанимљивији гост болнице „Шарите“ је прослављени руски опозиционар Алексеј Наваљни. Наваљни је 2020. наводно отрован нервним отровом новичок од стране руских специјалних служби, а сам Наваљни непрестано тврди да је то наредио лично Путин. И Путина од тада често назива мој убица.


Овде бих морао да дам и своје лично мишљење о Наваљном. На неки начин своје лично сведочанство о томе како се Руси и грађани у Русији односе ка њему. Да бих појаснио читаоцима у Србији. Наиме, Наваљни се у западним медијима представља свакодневно као неки велики херој, борац против корупције и режима Владимира Путина, несрећни демократа који свакодневно ризикује свој живот у борби за правду… И ваљда под утицајем западних медија, и медији у Србији често преносе шта ови причају. Стога се у Србији јавља дојам о значају и величини Наваљног који уопше није тачан. Да бих упроштено објаснио поенту – Алексеј Наваљни је опозиција у Русији слично попут Чедомира Јовановића у Србији. Ја у Русији живим скоро пет година,и за све то време нисам упознао ни једну особу која њега подржава. Наваљни је маргинална политичка личност у Русији, са минималном подршком од стране народа. Људи га овде веома ретко спомињу, и ако га спомену, само одмахују руком. Оно што је посебно интересантно, и опет заједничко Наваљном и Јовановићу, јесте новац. Наваљни се већи део свога живота бавио бизнисом, дуго времена је био и у директорату „Аерофлота“ (толико о његовој угрожености и кршењу права). На пример, мало људи у Србији зна да је авион у коме је он наводно отрован, његов лични авион! Одакле једном опозиционару, великом борцу против корупције, који се цео живот бори против власти и који има политичке амбиције – своје лично ваздушно превозно средство?

Популарност Наваљном је доста скочила ове године, после његовог наводног тровања. Али то је вероватно привремени ефекат. И он је пре свега изрежиран захваљујући утицају медија са Запада, као и интернет комуникацији преко друштвених медија у којој је Наваљни врло активан.

Према мишљењу аутора текста, Наваљни има минималну подршку од стране народа, не представља никакву опасност за власт, и пре свега више изиграва неког циркузанта, кога у западним медијима представљају као великог борца за слободу и демократију (када већ немају никога бољег).

И на крају, потребно је рећи, да је Наваљни заиста отрован од стране руских служби – прво посао не би био одрађен тако „траљаво“, а друго и још важније, никада не би био пуштен на лечење изван граница Руске Федерације.

Бизарне чињенице приликом “раскринкавања” случаја Наваљни

Алексеј наваљни је рођен 4.6.1976. године у Московској области. Наваљни је по образовању правник, 1998. је завршио „Руски универзитет пријатељства народа“ (Российский университет дружбы народов – је један од највећих универзитета у Руској Федерацији), да би по његовом завршетку уписао „Финансијски универзитет при влади Руске Федерације“ (Финансовый университет при Правительстве Российской Федерации), и успешно га завршио 2001. године. Такође, он се и даље усавршавао, и 2010. године је имао прилику да прође полугодишњу обуку на чувеном америчком универзитету „Јејл“. Наваљни је ожењен Јулијом Наваљни (девојачко Абросимова), са којом има двоје деце.

Наводно тровање Наваљног се десило 20. августа 2020. године, када му је позлило у авиону за време лета из Томска у Москву. Авион је принудно слетео у град Омск, где је Наваљни хитно пребачен на токсиколошко одељење градске болнице. Тамо му је спасен живот. Он није могао да дише сам и прикључен је на апарате. Након два дана је својим авионом пребачен у Берлин на даље лечење, и наравно, где другде него у клинику „Шарите“.

После специјалне истраге коју су спровеле немачке службе, Немачка савезна влада је објавила 2.9.2020. да је Наваљни отрован нервним отровом „Новичок“. Убрзо су то потврдиле и Француска и Шведска. Врло брзо је Европска служба за спољне послове (European External Action Service) донела декларацију којом се тровање Наваљног најоштрије осуђује (декларацију је потписало свих 27 чланица ЕУ, и још Норвешка, Исланд, Лихтенштајн, Северна Македонија, Црна Гора, Украјина и Грузија). Такође су упоредили ово тровање са покушајем убиства Сергеја и Јулије Скрипаљ у Енглеској. Британија је сама такође осудила инцидент, када је премијер Борис Џонсон оптужио Русију да користи забрањена биолошка оружја за обрачуне са политичким противницима.

Недавно, 14.12.2020 је изашло ново истраживање британског „Инсајдера“ (The Insider), „Белингкета“  (Bellingcat) и CNN-а у сарадњи са немачким „Шпиглом“ (Der Spiegel), у коме су дошли до закључка да је Наваљни отрован од стране неколико агената руске „Федералне службе безбедности“ (Федеральная служба безопасности – даље у тексту ФСБ). Они су чак објавили и имена агената, као и телефонске разговоре који су се наводно одвијали између високих фунционера ФСБ-а и Николаја Петрушева, Секретара савета за безбедност Руске Федерације. Руске власти су реаговале изјавом да је у питању подметачина, и да разговор није валидан.

Према најновијем истраживању руског „Лавада-центра“, 78% посто грађана Русије је у децембру месецу 2020. знало за тровање Наваљног. Око 30% испитаних сматрају тровање исценираним догађајем, 19% провокацијом западних служби, 15% верује да је за то одговорна власт у земљи, док 7% верује да је у питању обрачун некога од Наваљнијевих непријатеља из бизнис сфере. Истрага је и даље у току, и за сада се не може са великом сигурношћу рећи шта је се заиста догодило.

На крају бих додао догађај који је се десио буквално пре неколико дана, када је на своме Јутјуб каналу Наваљни објавио његов разговор са наводним агентом ФСБ-а који је покушао да га убије. Наваљни је се представио као оперативац ФСБ-а који је био задужен да сазна зашто је операција пропала и замолио агента ФСБ-а да оцени рад својих колега. Агент руског ФСБ-а се јавља на телефон, непознатом човеку, говори на необезбеђеној линији (о таквим стварима се уопште не говори преко телефона), говори о томе како је прошла операција, које су биле грешке, шта је његов посао био и тако даље. Да ли је то све могуће, колико је реално да се о таквим важним „операцијама“ прича преко телефона непознатом човеку оцените сами. Колико све прелази у комедију коју је неспретно креирао Наваљни, и дали он у то сам верује или не, то је питање за њега. У сваком случају исписао је добар сценарио за неки будући холивудски филм.

Углавном, после свога тровања, Наваљни бива експресно пребациван у већ чувену берлинску клинику.

Још интересантних детаља из недавне прошлости клинике “Шарите”

Улога берлинке клинике остаје свакако веома занимљива. Да ли су они заиста само лечили и помагали поменуте личности, или су они у томе имали далеко већу оперативну улогу остаје да се види. И док немачки доктори медицине „Шарите“ врло брзо и са огромном сигурношћу, долазе до закључка како су њихови познати пацијенти „отровани“, са друге стране не воле баш много да причају о своме особљу. Наиме 2007. медицинска сестра Ирина Бекер у болници „Шарите“, је ухапшена под оптужницом да је намерно убијала своје пацијенте. Касније је се суђењем доказало да је убила (најмање) пет својих пацијента, убризгавајући им смртоносни отров. Свакако велики скандал за тако угледну установу.

За крај бих се поново вратио на почетак приче, на Кернеса, градоначелника Харкова. Треба напоменути да је он већ имао здравствених проблема где је пре неких десетак година успешно лечен у Израелу. Он се лечио у Израелу, будући да је и сам пореклом Јеврејин. Такође, Генадиј Кернес, је био проруски политичар. Он је подржао Мајдан  и преврат 2014. године, када је већ било јасно да Јанукович нема никакве шансе. Трудио се да сачува мир и стабилност у рускојезичном граду, и граду са великом руском мањином. Харков је традиционално руски орјентисан, и 2014. године је представљао велико жариште у Украјини, са опасношћу да и тамо крене рат. Више пута је отворено и без длаке на језику одговарао укрјинским националистима, десничарима и фашистима, да немају шта да траже у Харкову. Такође је одбио да врши потпуну десовјетизацију града, а на позив политичара и десничара из Кијева и западне Украјине да сруши споменик Лењину у центру града је отворено рекао да му не пада на памет да то учини. Чак их је и једном приликом позвао да посете град и да виде споменик Лењину. И тај човек, који је иначе био лошијег здравственог стања и инвалид, под веома чудним околностима се од Корона вируса не лечи у Украјини или у Израелу, већ га шаљу у Немачку, и то баш на познату клинику. Да ли је он то желео, или га је нако тако саветовао, или су га просто тамо испоручили без његовог знања или сагласности, остаје да се види.

Свакао берлинска болница „Шарите“ остаје занимљива прича која ће се још дуго истраживати. И сигурно и у будућности можемо да очекујемо још много познатих личности које ће тамо бити „лечени“. Наравно, са надом даће их бити све мање за добробит њиховог здравља и коначно живота.

За сајт Marsonline специјално из Русије новинар Данило Богдановић 

Author: URAN

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *