Операција „Врх наде“:Како је ЦИА украла совјетски ударни хеликоптер Ми-25

Ми-25 хеликоптер

Војна техника совјетске производње је увек представљала висок приоритет када су у питању америчке обавештајне службе. Ова техника се налазила у наоружању великог броја земаља, што је отварало знатно шири маневарски простор да се до ње некако дође. Таква могућност се отворила крајем 80-их година прошлог века, када се у сукобу између оружаних снага Либије и Чада из неутврђених разлога приземљио један либијски хеликоптер Ми-25. Том приликом посада која је управљала летелицом, панично је напустила хеликоптер и оставила га практично нетакнутог у сред пустиње, у пограничном простору на граници са Либијом.

Експортна варијанта десантно-јуришног хеликоптера Ми-24 (ознака Ми-25) је увек био предмет интересовања Пентагона. Највише захваљујући својим летно-техничким карактеристикама и респектабилном наоружању.

„Модел Hind-D (ознака НАТО за хеликоптере Ми-24) је привлачио пажњу САД. У актуелно време то је био један од најбољих ударних хеликоптера тешке класе, који се производио у свету. Његове летно-техничке карактеристике су биле на таквом нивоу, о којим су амерички пилоти могли само да маштају“ – речи су америчког интернет портала War is Boring.

Конкретно, совјетски хеликоптер је поред снажног и разноврсног наоружања могао у одвојеној кабини да транспортује до осам војника са пуном ратном опремом. Америчке обавештајце је такође интересовао и квалитет оклопне заштите, са којом је ојачан труп хеликоптера Ми-25.

⇒Можете нас пратити и на потпуно аутономној платформи Телеграм адреса > https://t.me/bograta

Руководство Чада је обезбедило оперативцима ЦИА да изведу тајну операцију, међутим они им нису могли гарантовати безбедност. Делимично и због тога што је либијска војска била и даље веома активна у пограничном појасу. Поред тога, сам чин предаје хеликоптера трећој страни је имао потенцијал да прерасте у дипломатски скандал прве категорије.

Специјална група састављена од оперативаца ЦИА је имала рок од 67 сати да реализује операцију кодног имена „Врх наде“ ради преузимања хеликоптера. У специјалној операцији су ангажована два војно-транспортна хеликоптера MH-47, војно-транспортни авиони С-130 Hercules и тешки транспортер C-5 Galaxy. Ова група је бројала 75 специјалиста различите класе. Само место операције је из ваздуха покривала ловачко-бомбардерска група састављена од француских авиона Mirage F1.

У њеној припреми, група америчких пилота из састава 160 ваздухопловнох пука за специјалне операције (познатији као „Ноћни ловци“) је прошла интензивну вишемесечну обуку.

Снајперски дуел
СНАЈПЕРСКИ ДУЕЛ: Милиција ДНР убила украјинског мајора

Сама операција је отпочела 10 јуна 1988.године. Пошто је специјална група пристигла на тло Африке, она није часила ни часа. Упркос пешчаној олуји, групација америчких хеликоптера је под окриљем ноћи прелетела растојање од 907 километара и стигла на локацију на којој се налазио хеликоптер Ми-25. Брзо су са њега демонтиране лопатице елисе, и остала опрема, а потом је употребом специјалних сајли реализован транспрот ваздушним путем, све до аеродрома који се налази главном граду Нџамени.

Одатле је хеликоптер тешким војно-танспортним авионом C-5 Galaxy пребачен у САД.

Извор:Превод са РГ

Author: URAN

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *