Руске Ваздушно-космичке снаге су реализовале један дужи обилазак ваздушног простора око северне ледене капе, у коме су учествовала два противподморничка бомбардера Ту-142, један ваздушни авио-тенкер Ил-78 и пресретачи МиГ-31 који су били ловачка заштита ове групе. У једном моменту норвешки пилот који је летео на авиону F-16AM се превише приближио противподморничком бомбардеру Ту-142 на шта је хладнокрвно реаговала његова пратња.
Главно усмерење руске ваздухопловне групе (2хТу-142, 1хИл-78 и ?-МиГ-31) је био лет изнад Северног леденог и Атлантског океана. Његова укупна дужина је износила готово 10 хиљада километара, што није остало непримећено од стране војски НАТО које се налазе на том простору.
Ловац-пресретач МиГ-31 наоружан ракетама класе “ваздух-ваздух” великог домета Р-33 (НАТО – AA-9 Amos), у пратњи противподморничког бомбардера Ту-142.Фото снимљен изнад северних вода Атлантског океана pic.twitter.com/6cVyyDC0KN
— Marsonline (@gvozdenavolja) March 9, 2020
Руски авиони су летели изнад Баренцовог и Норвешког мора, као и Северног леденог мора и Атлантског океана. Њихова маршрута је пролазила искључиво изнад неутралних вода. Летелице су прешле 10 хиљада километара а лет је трајао укупно 13 часова.
На различитим деловима етапе ову групу ВКС су пратили ваздухопловне снаге НАТО (РВ Велике Британије и РВ Норвешке). У том смислу је ангажовано неколико типова ловачких апарата као што су Eurofigter Typhoon, F-16AM али и ловци пете генерације F-35 Lightning II.
На видео материјалу се може видети како је пилот ловца-пресретача МиГ-31 реаговао када се његов норвешки колега у авиону F-16AM превише приближио противподморничком бомбардеру Ту-142. Он је улетео у међупростор између два авиона и на тај начин онемогућио „уљеза“ да се још виже приближи летелици.
⇒Можете нас пратити и на потпуно аутономној платформи Телеграм адреса https://t.me/bograta
Руски ловац је том приликом носио четири ракете великог домета Р-33 (НАТО – AA-9 Amos). Ради се о пројектилима класе „ваздух-ваздух“. Ракета Р-33 је намењена за обарање ваздушних циљева на даљинама 150+км, који се крећу брзином и до 3000 км/час. Њено навођење је комбиновано. У већем делу путање ракета се наводи инерцијалним путем. У завршној етапи лета целу операцију управљања ракетом преузима активна радарска глава за самонавођење, која захвата циљ. Вероватноћа поготка једном ракетом на максималном домету износи 65%. Приликом њене примене уобичајено се употребљавају две ракете које се симултано лансирају на исти циљ. Тада је вероватноћа уништења циља готово 100%.
Брза победа НАТО: да ли је могућ „блицкриг“ на Калињинград?
Р-33 је једностепена ракета, која је дугачка 4,2 метара. Маса ракете дотиже 500 кг, док калибар њене бојеве главе износи 380мм. Ефективни домет се креће у распону од 2,5- 120(160)км. Приликом свог лета пројектил развија максималну брзину од 4,5 маха. Поседује парчадно-разорну бојеву главу са великим бројем фрагмената (шипке) тежине 47 килограма. Ракету погони мотор на чврсто гориво. Модификације ове ракете могу да погоде циљ на даљини и до 300км. Даљу еволуцију руских ракета великог домета представљају ракете Р-37 (НАТО класификација AA-13 „Arrow“) као и ракете КС-172 (НАТО класификација AAM-L) ефективног домета и до 400км.
