
Ову летелицу краси изузетно савремена авионика, напредни нападно-навигацијски систем, смањена радарска уочљивост, увећани убојни арсенал, и значајно већи акциони радијус. Добар део МиГ-29К је направљен од композитних материјала, а у циљу смањење његове видљивости је примењена технологија тзв. „хлађеног крила“. Поседују га ваздухопловства Русије и Индије.
МиГ-29К (по означавању НАТО Fulcrum-D) представља совјетски/руски палубни вишенаменски борбени авиони четврте генерације, који је настао даљом еволуцијом базичног ловца МиГ-29.
Захваљујући великој наруџби РВ Индије ова специфична модификација летелице је модернизована до генерације која се означава као „4+(+)“¹. Према мишљењу западних војних експерата модернизована верзија овог авиона поседује све елементе коју треба да има једна вишенаменска палубна борбена летелица.
Слетање палубног вишенаменског ловца МиГ-29К на писту носача авиона (ВИДЕО) pic.twitter.com/VBCPzXIOWP
— Marsonline Борбени Ефективи (@gvozdenavolja) September 17, 2020
У њега је уграђена последња генерација авонике, напредни инфрацрвени пеленгатор за прецизно означавања циљева, убојни арсенал који се састоји од ракета класе ваздух-ваздух кратког домета које се могу наводити преко нишанског уређаја који је интегрисан са кацигом пилота, смањена радарска рефлективност. и оно што је најважније – нова радарска станица „Жук-МЕ“ помоћу којег се могу открити циљеви на даљинама и до 200км. Ово отвара могућност употребе ракета класе ваздух-ваздух средњег домета (до 110км) РВВ-АЕ, као и навођених ваздухопловних бомби КАБ-500. Ту се налазе и противбродске ракете Х-31 и Х-35, од којих последња може да погоди површинско пловило на даљинама 200+км.
У односу на палубну верзију тешког ловца Су-33 ова летелице има мању акциони радијус али и носивост корисног терета. Међутим, он је далеко компактинији када је у питању његова летна фигура што обезбеђује рационалнији смештајни капацитет на поморским платформама као што су носачи авиона. Модернизоване верзија авиона које су рађене за Индију имају могућност да носе већу тонажу убојног терета (до 5,500кг). Такође, његова површина је третирана различитим врстама специјалних премаза, укључујући и уградњу неметалних композитних делова, који значајно смањују радарску видљивост летелице. За смањење видљивости у инфрацрвеном спектру употребљена је технологија „охлађеног крила“. Такође, пошто ова летелица углавном оперише изнад морске пучине, на њу је уграђен систем за допуну горивом у ваздуху, што обезбеђује значајно већи борбени радијус.
⇒Можете нас пратити и на потпуно аутономној платформи Телеграм адреса https://t.me/bograta
МиГ-29К представља верзију са којом управља један пилот. Поред ове верзије развијена је такође палубна верзија авиона која носи ознаку МиГ-29КУБ са којом управљају два члана посаде (двосед).
Поред руске армије, ове летелице употребљава и индијска армија. Ратна морнарица ове државе поседује 45 апарата МиГ-29К/КУБ.