Нагорно Карабах: Појавила се нова фотографија уништеног МТ-ЛБ са српским „троцевцем“ М-55

Србија троцевац М-55

На интернет ресурсима су се појавиле нове фотографије на којима се види југословенски/српски противавионски топ М-55 калибра 20мм, који је монтиран на совјетску/руску самоходну платформу на гусеницама коју представља вишенаменско оклопно возило МТ-ЛБ. Овако конципирано оружје је прве свега било намењено оремању трупних јединица ПВО које су се у последњем сукобу суочиле са невероватном ескалацијом употребе ударних беспилотних летелица као и дронова-камиказа које је немилице употребљавала азербејџанска армија.

Артиљеријска противавионска средства су од стране оружаних снага непризнате Републике Нагорно-Карабах интензивно употребљавана за заштиту својих трупа од напада из ваздушног простора, посебно када су у питању беспилотне летелице турске и изралеске производње које у свом арсеналу поседује азербејџанска армија, као и роботизованих авиона Ан-2 „Кукурузник“. Претпоставља се да су том приликом постигнути и извесни успеси, посебно у борби против нисколетећих ваздушних циљева (извиђачке беспилотне летелице). Према јерменским изворима у овом кофликту је оборено 200+ беспилотних летелица азербејџанске армије. У овим суковима је употребљаван и југословенски/српски противавионски топ М-55 калибра 20мм, који је монтиран на совјетску/руску самоходну платформу на гусеницама коју представља вишенаменско оклопно возило МТ-ЛБ.

 

Ипак, застарелост ових система као и честе хендикеп ситуације изазване масовним налетом софистицираних извиђачких и ударних беспилотних летелица увезаних са артиљеријско-ракетним јединицама азербејџанске армије, учинили су њихову употребу прилично ограниченом у тактичком смислу.На интернет ресурсима су се појавиле и фотографије неколико ових „хибрида“ које су заробиле специјалне јединице азербејџанске војске, које су као главни задатак имале њихову елиминацију.

Југословенски/српски ПА топ М-55

До половине педесетих година јединице ЈНА биле су опремљене ПВО средствима трофејног порекла, уз ПВО средства совјетског и америчког порекла. Половином педесетих година почиње модернизација прво лаке противавионске артиљерије, која је била најмасовније заступљена у јединицама ЈНА. Од швајцарске фирме Хиспано почетком педесетих година Југославија је откупила лиценцу за серијску производњу топа ХС 404, па је овај топ уведен у наоружање ЈНА под ознаком Противавионски топ 20/3 мм М-55.(извор: Лист „Студент“)

На основу лиценце фирме Хиспано, троцевни противавионски топ (у наставку текста ПАТ) 20/3 мм М55 се производио у Заводима Црвена Застава Крагујевац. Војно-технички институт био је задужен за праћење производње и утврђивање узрока у отказу аутомата, због чега је почетком 1970. г. усвојена је модификација аутомата 20 мм М55. У 1961. г. постављен је од Управе ПВО задатак за модернизацију тог ПАТ кроз развој уређаја за полуаутоматско покретање. Прототип је завршен 1967. г., нулта серија 1974. г. а серијска производња је почела 1975. г. Преносни механизам чини механички варијатор фрикционог типа и редуктор. За погон уређаја користи се Wankelov мотор са унутрашњим сагоревањем. Уградњом уређаја за полуаутоматско покретање остварено је повећање ефикасности топа за три пута.

Сем основне верзије топа ПАТ 20/3 мм М55, модернизацијом су реализоване следеће верзије топа:

  • ПАТ 20/3 мм М55А2Б1 са новом механичком нишанском справом,
  • ПАТ 20/3 мм М55А3Б1 који, сем нове нишанске справе, има и уређај за полуаутоматско покретање,
  • ПАТ 20/3 мм М55А4Б1 са нишанским-рачунарским-хидрауличким уређајем Галилео (Ј171). Ту верзију развила је Црвена Застава од 1969. до 1974. г.

Југославија је у Салвадор извезла 12 хаубица 105 мм М56, 32 ПА топа 20/3 мм М-55, 4 самоходна ПА топа 20/3 мм М-55, 60 минобацача 120 мм УБ М-52 и непознати број минобацача 120 мм М-74.Такође је и у Хондурас извезен мањи број ПА топова 20/3 мм М-55.

20/3 мм М 55 А4

20/3 мм М 55 А4 је одличан топ у својој класи, премда се калибар од 20 мм, данас сматра недовољно снажним. Маса оруђа на ватреном положају је 1070 кг. Почетна брзина зрна, зависно од врсте, од 835 до 850 м/с. Теоријска брзина гађања 1950 до 2250 метака/мин. Највећи хоризонтални домет је 5500 м, вертикални 4000 м. Гађа циљеве у ваздуху, брзине до 300 м/с, на даљинама до 1500 м и у висину до 1000 м. Неоклопљене земаљске циљеве гађа на даљинама до 2000 м а лако оклопљене циљеве до 600-1000 м звисно од дебљине оклопа. Време лета тренутно-запаљивог зрна до даљине од 1000 м је 1,69 с. Из топа је дозвољено испалити 180 зрна по цеви, у непрекидној ватри, услед чега се цев загреје до 2500C, после чега је неопходна пауза од 5 до 10 минута, ради хлађења. @ивот цеви је 10.000 метака. Дозвољена дужина трзања 18-22 мм. Хоризонтално поље дејства је 3600 а вертикално од -50 до +830. Димензије гума су 6,40×16 а притисак у њима 1,8-2,2 атм. Оруђе опслужује 7 послужилаца, рачунајући и командира одељења.

20/3 мм М 55А4 је противавионски артиљеријски систем без сопствене вуче. Систем није аутоматски и може да се примењује само у ограниченим временским условима. За гађање циљева ваздуху и на земљи користи се хидрауличко-рачунско-нишански уређај Ј171 који као уводни елеменат користи косу даљину циља у параметру. Уређај Ј171 обезбеђује и обједињује три соновне функције: полуатоматско покретање брзином од 0,3 до 80 0/с по правцу и од 0,3 до 50 0/с по елевацији, аутоматско решење сусрета пројектила са циљем у ваздуху на основу заузете брзине циља од 0 до 350 м/с, косе даљине циља у параметру од 2 до 12 хектометара и угаоних брзина праћења циља по правцу и месном углу и, најзад, нишањење на циљеве у ваздушном простору и земљи. Омогућава гађање ваздушних циљева на даљинама до 1500 м. Иначе, уређај Ј171 се производио у домаћим фабрикама, по лиценци уређаја П.36 италијанске фирме Галилео.

Систем се састоји из три једноцевна аутомата HS 404, нишана и лафета са подвоском на два точка који се одваја и служи за превожење система помоћу вучног возила од 1,5 до 3 тоне. Три аутомата монтирана су у колевци и спојена заједничком обујмицом тако да се по месном углу нишани једновремено са сва три аутомата. У сваки аутомат меци се доводе из посебног магазина у виду добоша у који може да стане по 60 метака. Борбени комплет се састоји од 1200 зрна од тога 900 тренутних и 300 панцирних. На ротирајућем делу лафета смештен је нишан, хидраулички и ручни механизми за нишањење, механизам за нивелисање и други. Ротирајући део има спреда браник а позади седиште за стрелца-нишанxију.

20/1 мм М-55 (М-75)

За ПА заштиту пешадијски јединица и јединица ТО покренут је развој једноцевног ПАТ 20 мм. Два прототипа су урађена 1973. г. Усвојено је решење Црвене Заставе са трокраким лафетом, а већ 1975. г. топ је усвојен у наоружање.Основне карактеристике топа су: поље дејства по правцу 3600, по елевацији од -30 до +830 . Максимална угаона брзина по правцу 165 0/с а по висини 60 0/с. Маса топа је 300 кг.

Поуздана платформа

МТ-ЛБ (рус. Многоцелевой Тягач Лёгкий Бронированный, у преводу Вишенаменско лако оклопљено вучно возило) је совјетско вишенаменски амфибијски оклопни транспортер који је први пут приказан седамдесетих година 20. века. На западу је познат као M 1970. Током своје експлоатације направљено је на десетине различитих верзија овог возила (извиђачка, логистичка, командна, артиљеријска, противоклопна, инжињеријска)

Основне карактеристике овог возила су следеће:

  • Земља порекла СССР
  • Максимлана брзина по уређеном путу 61 kм/ч
  • Досег са пуним резервоаром 500 kм

Димензије и маса

  • Дужина 6,457 м
  • Ширина 2,86 м
  • Висина 1,865 м

Опрема

  • Основно наоружање митраљез 7.62 мм ПКТ
  • Дебљина оклопа 14 мм
  • Мотор ЈаМЗ 238
  • Снага (КС) 240 КС

Author: URAN

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *