Руски војни експерт Артјом Курејев анализирао досадашњу еволуцију украјинске армије кроз програме помоћи САД

Артјом Курејев

Украјинска армија добија помоћ која је углавном усмерена на опремање специјалних састава као и њихову инструктажу, док су остале здружене борбене групе и самосталне јединице ослоњене углавном на стару борбену технику која датира још из времена СССР-а. На тлу Украјине бораве инструктори из водећих земаља НАТО (то се пре свега односи на САД и Велику Британију) који имају доста искуства када је у питању тактичка обука посебних и специјалних јединица. У њиховом фокусу је подизање борбене оспособљености украјинских извиђачких, диверзантско-ронилачких и авиодесантних (аеромобилних) састава, које на ограниченом простору могу да остваре одређене успехе.

Основни задатак ових јединица је инфилтрација у позадину непријатеља и организација атентата (видели смо да су у том својим намерама имали за сада извесног успеха), затим ликвидација великог броја покретних и непокретних мета на првој линији фронта и њеној ближој тактичкој дубини, организацију саботажа на простору полуострва Крим ради генерисања панике, као и покушаја рушења Кримског моста који представља стратешки објекат који копнени део Русије повезује са овим полуострвом.

Са тим у виду, ове јединице су у претходних неколико година ојачане специјалним диверзантским мини-подморницама, падобранским системима али и снајперским пушкама Stealth Recon Scout,  PGW LRT-3 и посебно Barret у неколико различитих модификација, укључујући и савремене оптичке нишане. У последње време су поред набавке тзв. антиматеријалних пушака из САД приметни и домаћи напори да се комплетирају пушке сличног па и већег калибра, као што је нпр. Алигатор“ у кал.14,5мм. Такође треба истаћи да Снаге за специјалне операције украјинске армије поседују и одређен број система за контраснајперску борбу који се састоје од ласерских, звукометријских и термовизијских детектора. Украјинска војна индустрија је појачала и производњу унапређених модела аутоматских пушака Вулкан-М који је урађена по тзв. концепцији bullpup. Њена модификација се углавном ослања на додатну тактичку опрему.

Артјом Курејев

По свему судећи, основна намера команде Здружених снага које у својој зони одговорности има конфликтно подручје Донбаса је постепено стварање услова за неутрализацију великог броја отпорних тачака Народне милиције ЛДНР приликом сламања њиховог отпора у урбаним зонама као што су Луганск и Доњецк, а које се састоје од митраљеских гнезда, снајперских позиција као и положаја на којима се налазе преносни противтенковски системи Фагот/Конкурс који могу да задају велике проблеме када је у питању оклопно-механизована компонента украјинске армије.

Опремање украјинских специјалних јединица је усмерено и на унапређење система унутрашње везе. Кроз домаћу индустрију али и америчке донације Кијев своје најбоље јединице опрема индивидуалним системима балистичке заштите, укључујући и покушај стварања широког парка оклопне борбене технике на точковима тзв. МРАП (украјинска војна идустрија је самостално или у сарадњи са западним компанијама лансирала десетак пројеката који се налазе на различитим етапама развоја и увођења у борбене јединице) као и базу са багијима UTV опремљених домаћом противтенковском ракетом СтугнаП.Приметни су нови кевларски шлемови, борбени прслуци са панцирним плочама, униформе, штитници за колена и лактове. Са времена на време ове јединице усвајају и оклопна возила („Новатор“, „Барс“, „Козак-2“, „Спартан“, „Варта“) као и оптоелектронске уређаје који су погодни за извођење борбених дејстава у условима ограничене оптичке видљивости. У том погледу САД су Украјини испоручиле око 2 хиљаде балистичких плоча, 4,5 хиљада комплета за ноћно осматрање и хиљаду комуникационих уређаја. Што се тиче оклопних аутомобила САД су свом савезнику испоручиле око 240 HMMWV у различитим модификацијама (борбена, евакуациона и медицинска варијанта). Ради се о половној техници коју САД имају на лагеру у огромним количинама и чија је борбена вредност у сукобу са организованим непријатељем веома мала. САД су испоручиле и неколико деминерских комплета за потребе противдиверзионих јединица укључујући и саставе инжињерије које се свакодневно суочавају са великом густином минских поља које су посејале јединице ЛДНР у циљу запречавања тенкопроходних коридора када је у питању евентуална копнена офанзива на Донбас. Украјинска армија је успела да набави и две машине за разминирање „Bozena-4“ и „Bozena-5“ словачког порекла.

НАТО Украјина БМД-2

Посебна пажња се посвећује изградњи флоте беспилотних летелица које се за сада ослањају на реализацију извиђачких задатака са покушајима да се у ограниченој мери претворе у ударна средства. САД су у претходних неколико циклуса испоручиле око 70 извиђачких дронова RQ-11 Raven које спадају у лаку категорију беспилотних летелица, са ограниченим радијусом и аутономијом дејства. У јединицама украјинске армије се налази и непозната количина извиђачких беспилотних летелица FlyEye коју производи пољска компанија WB Electronics. Када су у питању домаћи пројеки украјинска војна индустрија се ослања на три типа извиђачких беспилотних летелица микро и лаке класе: Microvisor SM7, „Фурија“ и БПАК-МП-1. Што се тиче ситуације на терену присутан је непознат број комерцијалних квадкоптера DJI Mavic 2 Pro и Phantom-4 који служе за извиђање, а разним импровизацијама и за употребу убојних средстава (гранате за АГС или минобацачке мине кал. 60мм). Слична средства користе и јединице Народне милиције ЛДНР што је довело до набавке 37 тзв. антидрон пушака EDM4S-UA које производи Литванија. Највећи напредак је остварен када је у питању унапређење офанзивне беспилотне компоненте украјинске армије је набавка извиђачко-ударних беспилотних летелица Bayraktar које су своју снагу посебно показали током јерменско-азербејџанског сукоба на Нагорно Карабаху.

Суочена са великим губицама која им је за време активних борбених дејстава нанела артиљерија Војске ЛДНР из САД је стигло 40-ак земаљских радарских станица чији је основни задатак да се детектују артиљеријске позиције непријатеља, ради успешног контрабатирања. У саставу украјинске армије се налазе „контрабатеријске“ радарске станице америчке производње AN/TPQ-36 (домета 24км) и AN/TPQ-48 која је специјално пројектована за детекцију минобацача (покрива зону домета какав је уобичајен код овог оружја). Кијев је набавио и нешто озбиљније радарске земаљске станице MFTR-2100 које производи данска компанија Weibel Scientific. Она је у стању да на даљини и до 40 км прати већи број циљева са ширим распоном параметара, укључујући и трајекторију лета сваког пројектила појединачно. На основу ових импута систем је у стању да са великом прецизности детектује тачно место где се налази противничко артиљеријско средство.

Када је у питању борба против нешто озбиљније оклопне борбене технике (заштићена напреднијим видовима реактивне заштите) САД су Украјини испоручиле противоклопне системе треће генерације FGM-148 Javelin (35) са комплетом од 210+ ракета. Ради се о систему релативно кратког домета који функционише по принципу „испали и заборави“. Он је посебно опасан пошто напада горњу пројекцију основних борбених тенкова. Међутим, поставља се питање његове ефективне употребе на фронту (још није испробан у реалним б/д на тлу Донбаса) јер су САД ставиле одређене рестрикције када је у питању опремање украјинских јединица овим оружјем (мисли се на Здружену оперативну групу украјинске армије на истоку земље). Такође, група руских експерата је изнела сумњу када је у питању употребни ресурс ракета које користе овај систем тврдећи да је добар део њих који је испоручен Украјини комплетиран пре 2010.године што значи да је њихов животни век истекао.

Што се тиче украјинске ратне морнарице САД су одобриле испоруку патролних чамаца Mark VI за суму од око 600 милиона америчких долара. Ради се о брзим пловилима који су намењени за заштиту приобалне зоне. Углавном су наоружани лаких наоружањем као што су топови калибра 25мм и тешки митраљези кал 12,7мм, са могућности инсталације ракетног наоружања кратког домета BGM-176B Griffin. Њихова реална борбена вредност у сукобу са озбиљнијим поморским снагама је веома ограничена.

САД Одеса Украјина

Недавно је у граду Одеса одржана церемонија поводом набавке нове технике за потребе украјинске ратне морнарице. Наиме, делегација америчке РМ у склопу стратегије САД о војнотехничкој помоћи, је овој земљи испоручила 10 малих патролних чамаца, око 70 гумених чамаца, као и комплет опреме која је компатибилна са овим пловилима.

Судећи по фотографијама ради се о брзим патролним чамцима на надувавање 7M RIB америчке компаније Metal Shark. То је вишенаменско пловило које је намењено за службу патролирања у приобалној зони и рекама. Остали гумени чамци ће по свему судећи ући у наоружање јединица морнаричке пешадије за подршку у операцијама десанта на обалу. Поред тога украјинска армија је постала јача и за двадесетак оклопних аутомобила Humvee.

Што се тиче „домаће памети“ украјинска наменска индустрија се највише узда у њихов нови обалски ракетни систем класе земља-море РК-360МЦ “Нептун” .Ради се о систему који не развијен на бази совјетске/руске ракете Х-55. Ефективни домет овог система ће према речима произвођача износити 280км. Реч је о дозвучној нисколетећој ракети са самонавођеном радарском бојевом главом која може да потопи површинске ратне бродове депласмана до 5 хиљада тона. За сада је украјинској армији испоручен свега један ракетни комплекс овог типа. Његова масовнија испорука је под великим знаком питања услед компликованости његове производње која узрокују додатне трошкове и за онако пренапрегнуту украјинску економију.

(Не)реалне жеље

 

У последње време апетити водећих украјинских политичара и генерала непрестано расту. Њихове жеље су углавном украшене срачунатим бомбастичним изјавама типа „ да Украјина стоји на првој линији одбране када је у питању заштита Запада од агресивне Русије“ и сл. Тако је је шеф кабинета председника Украјине Андреј Јермак недавно изјавио да постоји потреба за размештањем америчких противракетних система Patriot а као разлог за то навео је војно обуздавање Москве.

Иначе, руководство Украјине је неколико пута покретало питање испорука система Patriot .У јуну 2018. године Степан Полторак, који је тада био на функцији министра одбране Украјине, позвао је руководство земље да пронађе средства за набавку америчких ПВО система. Како је објаснио, испорука овог наоружања би могла да „затвори границу“ са Русијом. „Довољно би нам било четири милијарде долара за куповину пет дивизиона америчког ПВО система и да потпуно затворимо границу са Русијом – рекао је Полторак. У генијалним изјавама украјинских политичара се често може чути да се амерички системи који се налазе на тлу Пољске, дислоцирају у Украјину. Наравно да то није могуће јер су ови системи део америчког противракетног штита који је инсталиран у овој држави. Дакле, за њега је изграђена сва неопходна инфраструктура без које не би могао да функционише.Једноставно Украјина има веома мале су шансе да добије системе Patriot због непремостивих политичких, финансијских и техничких препрека.

Евентуалне набавка од стране САД не би била донација него комерцијални уговор тежак више милијарди америчких долара, а то је за Кијев немогућа мисија. Са друге стране поставља се питање техничких предуслова за реализацију овог уговора. Украјинска армија је на неколико упечатљивих примера демонтрирала низак ниво обучености на средствима ПВО, па Американцима не треба додатна компромитација овог система чији је углед већ нарушен на Арабијском полустрву. Ту не треба ни спомињати даљу ескалацију напетости са Русијом укобило се тако нешто у пракси реализовало.

Рат Украјина Русија

Уколико би се у теорији десило да се САД ипак одлуче да своје ПВО/ПРО системе испоруче Кијеву ушло би се у лавиринт проблема везаних за обуку и одржавање који би трајали годинама. Наиме да би овај систем уопште могао да дејствује на великим даљинама потребно је оспособити потпуно нову командну линији која би морала да буде у сталној вези са летећим средствима раног упозорења и командавања „Авакс“. Ова средства би морала да буду изузетно квалитетно замаскирана и заштићена ешалонираним системима ПВО укључујући и противелектронске системе с обзиром да потенцијални непријатељ (Русија) располаже широким спектром високопрецизних пројектила великог домета и екстремне прецизности. Даље, уколико би дошло до конфронтације на линији Кијев-Москва, руска армија би практично у првој фази извођење борбених дејстава настојала да неутралише или заплени ове системе ослањајући се на веома широке могућности када је у питању руски спецназ, задружени састави ВДВ итд. Дакле, постоји реална претпоставка да би ови системи могли бити заробљени и уништени (фотографије, видео-материјали) од стране руске армије што би у медијској сфери била катастрофа великих размера, тако да је могућност њихове испоруке Украјини веома мала.

Сличне ствари су се могле чути и о евентуалном унапређењу украјинског ратног ваздухопловства које се заиста налази у тешкој ситуацији. Наиме, украјинска армија у свом саставу има око 120-130 авиона различитог типа и око 50 хеликоптера. Свим овим летелицама је употребни ресурс прошао или се налази на измаку, тако да је њихова борбена вредност веома мала где би у некој широј конфронтацији са руским ВКС били уништени. У циљу оспособљавања овог вида украјинске војске Кијев размишља о набавци савремених ловачких авиона западног порекла.

Наиме, недавно је командант украјинског ратног ваздухопловства генерал Сергеј Дроздов објавио Концепцију развоја овог вида украјинске војске до 2035.године.У првoj фази опремања Украјина ће се фокусирати на ловачке авиона западног порекла 4++ генерације (спомињу се шведски Saab Gripen као и амерички F-15). Крајњи циљ унапређења украјинског РВ је по речима команданта Сергеја Дроздова набавка ни мање ни више него прескупих вишенаменских ловаца пете генерације F-35 Lightning II.

Author: URAN

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *