Тврђава Калињинград: руска армија убрзано формира моћну дивизију за одбрану важне енклаве (АНАЛИЗА)

Дивизија Калињинград

Ради се о здруженом тактичком саставу јачине 15 хиљада људи, који ће у пуном капацитету бити оспособљен за извођење самосталних борбених дејстава. Дивизија је формирана на бази 79-те механизоване бригаде која је у међувремену преформирана у пук. Овај пук ће заједно са још три новоформирана пука ући у састав 18-те гардијске механизоване дивизије (скр.ру.МСД) чије се пуно комплетирање очекује до краја јесени наредне године.

У војном смислу најслабија тачка Русије се налази у Калињинградској области, енклави која је одвојена од копненог дела земље. Она се граничи са Пољском и Литванијом, и одавно се налазо на нишану НАТО стратега. Нема никакве сумње да је Команда НАТО разрадила оперативне планове за ликвидацију ове руске енклаве и заузимање Калињинграда који се до јула 1946.године звао Кенигсберг (град који је одлукама са Јалте и Постдамске конференције припао СССР-у). Сама енклава у стратешком смислу представља изузетно важан комад земље, који представља практично предстражу Русије на Балтику. Сходно томе њој је потребна и адекватна заштита.

У овом моменту руска оперативна група здружених снага која се налази у Калињинградској области се значајно ојачава. Ова чињеница се пре свега односи на формирање 18-те гардијске механизоване дивизије (скр.ру.МСД) чије се пуно комплетирање очекује до краја јесени наредне године. О потреби ојачавања Калињинградске енклаве саставом еквивалента механизоване дивизије у Министарству одбране РФ су говорили још 2019. године где су разматрали да званично крену са њеним формирањем 2021. године. Међутим услед појачане активности НАТО-снага које се у све већој концентрацији налазе на западним руским границама, донета је одлука се да се цео овај процес убрза.А формација ранге дивизије није нешто што се формира сваки дан. Она представља највиши здружени тактички састав који је у пуном капацитету оспособљен за извођење самосталних борбених дејстава.

Нова дивизија у Калињинградској области, која ће постати део 11-тог армијског корпуса, није се појавила ни из чега. Она је формирана на темељу 79-те механизоване бригаде (данас представља пук са допунским јединицама за подршку). У њен састав ће ући новоформирани 275-ти и 280-ти механизовани пук, као и 11-ти тенковски пук. Њено формирање још увек траје, међутим већ у марту ове године, заменик министра одбране Руске Федерације генерал-пуковник Андреј Картаполов, предао је команданту дивизије њену формацијску ратну заставу. Дакле, већ сада се може рећи да се ради о практично оперативном борбеном саставу руских оружаних снага, која се више не налази на папиру. Основни задатак дивизије је да по потреби разбије непријатељску одбрану, или да у организацији одбрамбених дејстава ефикасно заустави и сломи напад бројнијих непријатељских снага.

Дивизија Калињинград

Разлика између бригаде и дивизије није само у броју официра и војника који чине ове саставе. Ипак треба напоменути да једна механизована дивизија у свом саставу има 13-15 хиљада људи који су распоређени у 6 пукова (три механизована, један тенковски, артиљеријски и противваздухопловни). Ту се налазе и допунске јединице за подршку као што су противтенковски дивизион, извиђачко-диверзантски батаљон, батаљон везе, инжињеријска чета, чета материјално-техничког обезбеђења, медицинска чета, ремонто-евакуацииона чета, чета АБХО, чета беспилотних летелица, чета за противелектронску борби и командна чета. Дивизија организује и располаже са сопственим складиштима муниције и хране. То је у ствари мини-армија, која је у стању да потпуно самостално изводи све своје задатке, без додира са осталим јединицама руске армије. Укратко, присуство такве формације за разлику од компактнијих и мобилнијих састава ранга бригаде, указује на спремност руске војске да на овом простору учествује у далеко озбиљнијим борбеним операцијама.

Питамо се зашто се сада формира дивизија када на том простору већ постоји бригада/пук? Зар није најважније је да су војници добро оспособљени и да пуцају прецизно, да се тенкови брзо крећу, а официри вешто командују јединицама на терену. За мирнодопоско време када не прети никаква опасност од заоштравања ситуације бригада представља довољну формацију. Али да ли је тако и у ратном сукобу? У таквој ситуацији употреба снага ранга дивизије је од највеће важности. На овом простору основни стратешки правци потенцијалне копнене офанзиве НАТО-а пролазе кроз Пољску и балтичке државе, а у данашњој консталацији снага, и кроз Украјину.

Претпоставимо ситуацију да напад отпочне из дела регије Донбас која се данас налази под контролом Кијева, те да се његов вектор усмери ка басену Ростова-на-Дону, и даље ка Северном Кавказу. Овим снагама ће се супротставити 152-га механизована дивизија руске армије која поседује све ресурсе (људске и материјално-техничке) да заустави брз продор непријатељских снага до доласка интервентних јединица Јужног војног округа. На исти начин, 3-ћа механизована дивизија која се са својим штабом налази у граду Валујки зауставиће евентуалну офанзиву непријатеља на Вороњеж, и обезбедити неопходно време да се главне снаге Западног војног округа укључе у борбу. У оваквим потенцијалним пројекцијама будућих војних операција, посебна улога је додељена новоформираној 18-тој гардијског механизованој дивизији која се налази у Калињинградској области, где је потенцијал од агресије НАТО највећи.

Није случајно што се регион Калињинграда у последње време не изоставља у разради свих врста планова и сценарија када је у питању избијање непријатељстава у Европи. Ова руска енклава на обали Балтичког мора је својеврсна кост у грлу НАТО савеза, који се са својим чланицима граничи са овом истуреном руском територијом. За Варшаву и Вилњус Русија је извор перманентне опасности у региону, и једина решење које се намеће је ликвидација руске енклаве око Калињинграда.

Упркос чињеници да Москва никада није изразила агресивне намере, (штавише више пута је у пракси демонстрирала своју мирољубивост), под изговором „опасности“ здружене снаге НАТО савеза у коме доминира амерички контингент, прикупљају се на њеној западној граници. И када је концентрација тенкова америчке војске на овом простору (пре свега у Пољској) достигла довољну количину, појавили су се оперативни планови за њихову употребу.

„Свака прича која укључује митске планове о оружаном конфликту између НАТО-а и Русије, и могућем заузимању регије Калињинград првенствено су усмерени на одржавање морала Пољске и балтичких земаља“, сматра политиколог Александар Зимовски. – Варшави, Виљнусу, Риги и Талину се на овај начин демонстрира спремност алијансе да их заштити од измишљене агресије Русије“ – истиче руски експерт.

Друга ствар је да ли је овај план неизводљив, јер може постати предуслов за покретање Трећег светског рата, за који САД нису спремне. Па чак и ако претпоставимо да ће бити предузет неки покушај оружане инвазије у правцу Калињинграда из Пољске, то аутоматски значи да ће се руски тенковски ваљак котрљати по целом балтичком региону и да се можда неће зауставити када избије пред Варшаву. Сви то добро разумеју и опрезни су када реално говоре о таквом сценарију, међутим цела прича је толико медијски интересантна да оставља велики простор за различите анлитичаре и експерте, који је тумаче на разне начине.

Распоред снага у овом региону очигледно не иде у прилог НАТО савезу. За извођење успешне копнене операције ствари изгледају још горе. Руско-пољска граница у Калињинградској регији дугачка је скоро 200 километара, од чега већину овог простора представљају сурова мочварна и шумовита подручја. Дакле, земљишна просторија на којој би се изводила потенцијална копнена операција НАТО иде више на руку браниоцу. Истовремено, Русија има разрађене различите моделе хитне употребе додатних снага и средстава, укључујући и ангажовање оклопно-механизованих јединица кроз такозвани коридор Сувалки, који је новинско издање The Daily Beast назвао „Ахиловом петом НАТО-а“.

Ради се о делу државне границе између Литваније и Пољске у дужини од 65 километара. Ту се ове земље границе са Белорусијом преко које би хипотетички биле ангажоване јединице моћног Западног војног округа. У случају напада на Калињинград руска армија би настојала да отвори овај коридор и на тај начин повеже енклаву са копненим делом Русије.Експерти калифорнијског аналитичког центра RAND сз направили моделовање битке (њену симулацију) у којој су покушали да укажу на одређену неравнотежу у сукобљеним снагама на том сектору.

Наиме, јединицама руске армије која би се састојале из 25 батаљонско-тактичких група јачине 10 хиљада људи + јединице новоформоиране 18-те гардијске механизоване дивизије (око 15 хиљада људи), НАТО  може да супртостави максимално 17 батаљонско-тактичких група јачине 6,800 људи.

Поред тога руска армија ће у свом саставу имати велики број оклопних борбених оруђа (укључујући и модерне основне борбене тенкове наоружане топовима калибра 125мм). Ова средства могу веома брзо могу да се укључе у битку пошто руска армија у близини Сувалки коридора има јаке оклопно-механизоване борбене саставе. Што се тиче НАТО снага, на овом сектору се налазе механизовани батаљони који у свом саставу имају оклопне транспортере Stryker који су наоружани аутоматским топовима калибра 3омм. Тешка борбена техника је удаљена стотине километара и њена интервенција у случају Битке за коридор Сувалки ће по свему судећи бити узалудна (закасниће на поље боја). Према анализи експерата центра RAND јединице копнене војске које би се нашле на овом простору биле би изманеврисане и уништене, са веома малим шансама да се извуку испод руског удара.

Author: URAN

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *