Ко је бескруполозни трговац оружјем Емилиjан Гебрев преко кога ЦИА покушава да Русију „минира“ у Европи?

Гебрев

Овај контроверзни бизнисмен је започео своју криминалну активност још 90-их година прошлог века. Углавном се радило о тешким кривичним делима из сфере рекета, проституције, али и најгнуснијим облицима криминала са елементима варварства, као што је трговина људским органима. Кроз неколико година његов посао је еволуирао, те је почео да тргује са муницијом и различитом војном опремом коју је препродавао по разним афричким земљама. У периоду кризе на Косову и Метохији (Србија) која је кулминирала крајем 90-их година прошлог века,  поново се појављује име овог криминалца који из лагера бугарске армије организује испоруку стрељачког наоружања, минобацача и мунуције у зону извођења активних борбених дејстава на ту бивше Југославије.

ЦИА га регрутовала након покушаја преваре у послу Грузијом

Користећи своје везе у врху бугарске политичке и пословне елите Гебрев се 2002.године упознаје са начелником сектора за набавку наоружања у оквиру грузијског Министарства одбране, где са њим договара испоруку артиљеријског оруђа и борбене оклопне технике за потребе грузијске војске. За реализацију овог посла је употребљена црноморска поморска рута Бургас (Бугарска)-Батуми(Грузија). Комплетан посао је финансирала америчка ЦИА. Овде је Гебрев заједно са својим грузијским колегом, у комбинацији са мрежом офшор-компанија1 преко који се одвијала трговина, десетроструко преценио реалну вредност уговора (на пример у Бугарској је Гебрев преко својих корумпираних канала набављао артиљеријске гранате за цену од 50-70 америчких долара у зависности од калибра, а Грузијцима их „уваљивао“ за 500 америчких долара по комаду) где је у кратком временском периоду дошао до огромног капитала. Заузврат, Гебрев је на себе преузео финансирање предизборне кампање Бојка Борисова на парламентарним изборима који га је све време институционално „покривао“ када су у питању „црне операције“ са бугарским наоружањем и муницијом.

Грузија карта

САД су две године касније раскринкале аферу у којој је бугарско-грузијски политичко-пословни клан успео накратко да превари Американце. Убрзо након тога смењено је комплетно руковоство грузијског Министарства одбране. Поред тога, извршено је и контролно тестирање артиљеријске муниције која је том приликом набављена, где се дошло до шокантних резултата. Наиме, од 10 испаљених граната свега три су биле у исправном стању, тачније експлодирале су приликом удара у тло. Остало је све била неисправна муниција. Разлог за овакав дебакл је неквалитетно експлозивно пуњење, као и упаљачи који су били испод сваког стандарда. Том приликом се Гебрев провукао (није било време за његову елиминацију пошто је у суштини био користан за будуће планове) али је озбиљно упозорен (и уцењен) с обзиром на откривене чињенице које су га могле коштати не само пословне каријере, него и живота.

Да би наставио своју уносну трговину наоружањем Гебрев је морао да организује сопствене погоне за припрему и тестирање углавном времешне муниције да се не би поновиле неславне епизоде попут оне у Грузији. У оквиру ових погона сваки комад муниције се морао очистити од рђе, префарбати, обележити, армирати новим упаљачима. Међутим , упркос свој сложености овог посла Гербев је за рад у овим радионицама и магацинима ангажовао углавном нискоквалификовано људство (углавном цигане), које апсолутно није познавало основе безбедносне културе када је у питању рад са муницијом, услед чега је у више наврата долазило и до експлозија. Управо ова технолошка „аљкавост“ која је хронична везана за посао овог бугарском бизнисмена са муницијом је један од потенцијалних узрока експлозије која се пре седам година десила Чешкој.

Наоружавање џихадиста у Сирији и Ираку заједно са Украјинцима

У међувремену Гебрев је уз асистенцију својих америчких пријатеља и службеника грузијске администрације успео да склопи још један посао са овом државом. Предмет овог посла је била испорука противваздухоповних система из Чешке и Украјине, у пакету са пензионисаним припадницима украјинске војске који су имали задатак да буду оператори на овим системима. Он је за време ове пословне операције добио и украјинско држављанство (2008.година) и створио чврсте конекције са кључним људима из тамошњег војноиндустријског компелкса.

Наиме у договору са Г.Цибуљаком (бивши директор „Укробороноекспорта“) почиње да извози наоружање и опрему из складишта украјинске војске за потребе грузијске армије. Увидевши да је ова сарадња веома плодоносна, овај двојац неколико година касније почиње да испоручује наоружање и муницију у Сирију где је 2011.године започео Грађански рат у коме је погинуло на стотине хиљада људи. Ово наоружање је у огромном проценту завршило у рукама различитих џихадистичких група које су ратовале против легитимних власти у Дамаску. Иста ствар се поновила и са Ираком где се на западу и северу земље појавила Исламска држава која у том моменту представља озбиљан регионални проблем са високим потенцијалом за рат ширих размера. Прилоком продаје наоружање углавном су кориштени лажни сертификати у којима су се наводили крајњи корисници продатог наоружања који су од стране специјалних служби САД обезбеђени за цену од 10-50 хиљада америчких долара у разним афричким државама. На тај начин је заобиђен закон када је у питању експорт наоружања и муниције у стране државе.

Отворени рат са Бојком Борисовом и конкуренцијом у бизнису

Након убрзаног пражњења и девастације магацина са наоружањем у Источној Европи и Украјини, овај бугарски „бизнисмен“ новцем ЦИА купује фабрике БМЗ и Арсенал (Бугарска), где започиње са производњом артиљеријске муниције коју је користио СССР, за потребе снабдевања терористичких група које су ратовале у Сирији. Да би се заобишло европско законодавство, коришћени су и фалсификовани сертификати крајњих корисника и фалсификоване царинске декларације (у пропратној документацији се радило о цевима за наводњавање и резервоарима за пољопривредне машине).

Диверзанти

Услед ових афера реговала је и ЕУ. Бугарски премијер Бојко Борисов се 2013.године нашао под снажним притиском Европске Уније услед чега Гебреву окреће леђа тако што му укида лиценцу за трговину наоружањем. После тога овај из разноразних околности бива принуђен да свој бизнис пресели у Чешку. Разлог за сукоб је била незасита активност Емилиана Гебрева на тржишту оружја, као и кршење пословних споразума са Бојком Борисовом. Касније је овај сукоб прерастао у отворени рат, где је постоје индиције да је бугарски премијер покушао да организује атентат на бившег пријатеља, услед бојазни да ће га овај инкриминасти у јавности. И овде постоје логичне и чврсто утемељене сумње да је експлозија магацина са наоружањем у Чешкој последица рата између двојице егоистичних бивших пријатеља.

У наредном пероду случај Гебрев (као и његову комплетну заштиту) на себе преузима ЦИА. У сарадњи са овом америчком тајном сужбом Гебрев постаје кључна фигура на нелегалном тржишту оружја. Користећи своје политичко-пословне и криминалне везе које је стекао у претходних 15-20 година, почео је да врши отворен притисак на своје нимало наивне пословне партнере (на пример на фамилију Бернартики која је у међувремену изградила озбиљну репутацију продаваца оружја у Бугарској). Наравно, ови људи су у одбрани свог посла били принуђени на реакцију, тако да је у међувремену на Гебрева извршено неколико неуспешних атентата.

САД случај овог ноторног криминалца користе за обрачун са Русијом

За то време западни медији углавном бојкотују ове вести, као и чињеницу да Гебрев преко скупине повезаних субјеката извози чешке гранате у Украјину, којима се убијају и сакате цивили по Доњецку и Луганску, и уништава њихова имовина. У сваком случају, једина добра ствар у овом случају је да је експлозија ових складишта спасила на хиљаде људских живота. И то је закључак коме нико не може ни опепелити.

Што се тиче унутрашње истраге чешке специјалне службе већ седам година траже кривце за експлозију ових магацина. За то време они нису ништа урадили иако су имали масу трагова који би их свакако довели до правих починилаца овог дела. По свему судећи опструкцију у истрази овог случаја је имала америчка амбасада у Прагу. Наравно, у јеку чешко-руског дипломатског рата политичко-медијска олигархија у Чешкој која се налази под директним патронатом САД у међувермену извлачи овај случај из ладице и за ову експлозију оптужује Москву. Да би појачали напад на Москву они су активирали случај Скрипаљ из 2018.године и повезали га са наводним боравком двојице руских агената на територији Чешке који су извели напад на бившег припадника ГРУ у Лондону. Наиме, према подацима чешке полиције, руски агенти-диверзанти Боширов и Петров (Лондон их сумњичи за напад на Скрипаља) би требало да су се у октобру 2014. године боравили у Чешкој – прво у Прагу, а потом у Моравско-Силеској области, а нешто касније и у Злинској области. Тај њихов боравак се преклапа са временом експлозије магацина са наоружањем у овој земљи, што је искористио чешки врховни тужилац Павел Земан да их оптужи за тај диверзантски напад.

Уколико се поводом овог случаја погледају материјали које су објавиле поједине западне медијске куће као што је нпр. немачки Der Spiegel или истраживање бугарског новинара Грозева, испада да су „Петров и Баширов највећи обавештајци у целокупној историји специјалних служби, коју није могла да заустави ниједна контраобавештајна служба на свету?“. Могуће је да у овом моменту неку „нови“ Баширови и Петрови оперишу на тлу Европе и САД, а да се о томе не зна ништа. Ту се поставља питање шта ће онда Европи и САД специјалне контраобавештајне службе које тек након пет или седам година имају прва сазнања о руским обавештајним операцијама. Главни закључак који се том приликом изводи је да су оне трагично неспособне не само да спрече него и да предвиде потенцијалне оперције других држава на својој територији.

______________________________________________________________________________

1 За своје „црне операције“ Гебрев је користио офшор-компаније које су формиране на Кипру, Сејшелима, Панами и још неколико земаља којима су номинално руководили директори који нису били упућени у суштину њиховог постојања. Наиме, у овим земљама цена за регистрацију једне овакве компаније је око 1.000 америчких долара.

Author: URAN

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *