Агенти ЦИА са НАЦИСТИЧКИМ ПЕДИГРЕОМ обучавају терористе ИСИЛ-а у Сирији

ЦИА сирија

Да ли чувене стихове легендарног Боре Ђорђевића можемо да користимо у описивању актуелне ситуације у Сирији и на Блиском истоку? Према свему судећи, ситуација се заиста не мења већ деценијама, а поступци великих светских сила, пре свега САД, остају потпуно исти. Видимо, да се врло често нека ситуација најбоље може описати једноставним стиховима које ће сви разумети без потешкоћа.


Ситуација на Блиском истоку се традиционално не смирује. После још једне крваве епизоде у Појасу Газе и Израелу, нестабилности у Јемену и Либији, дешавања у Сирији која су се последњих година колико-толико стабилизовала, поново прете да се отргну контроли. Захваљујући интервенцији руске војске у Сирији, терористичка организација под првобитним називом „Исламска држава Ирака и Сирије“ је доживела потпуни колапс. Исламска „држава“ која је доживела свој процват 2014. године, после заузимања града Мосула у Ираку, и ширења на запад, заузимајући велики део територије Сирије, данас не представља велику опасност. Међутим, оно што представља велику опасност јесу њени борци – терористи.

После ослобођења највећег дела територије Сирије и Ирака, хиљаде терориста озлоглашене Исламске Државе је се нашло иза решетака по затворима у Сирији и Ираку. Још већи део њих је остао слободан да иде куда жели. Многи су остали у поменуте две државе, и данас представљају потенцијалну опасност за безбедност. Део њих је се вратио у своје матичне земље, из којих су дошли да ратују на Блиски исток. Рецимо, велики број бораца је се вратио у Босну и Херцеговину, где се по тврдњама тамошњих функционера налазе под сталним безбедносним надзором. Ни до дан данас је непознат број оних, који су са избеглицама успели да дођу до западно-европских земаља. Неки од њих су већ починили крваве терористичке нападе…


ЦИА

И док нагомилани проблеми остају на „терену“, Сједињене Америчке Државе се веома труде да „смире“ ситуацију. У овом моменту амерички обавештајци у бази Ат-Танф врше обуку над хиљадама бораца разбијене Исламске Државе, који би требало да послуже за нападе на сиријску армију. База се налази на југоистоку земље, у близини тромеђе између Сирије, Ирака и Јордана. Сама база је на територији зоне површине 50 квадратних километара коју контролише војска САД.  Преме доступним информацијама, преко 1500 бораца је већ завршило специјалистичку обуку, и спремно је на војна ангажовања.


Њихов основни задатак је да врша диверзије на простору јужне и централне Сирије, и успостава контроле између градова Абу-Камал и Мајадина, као и у провинцији Дајр-ез-Заур. Њихова дејства се огледају пре свега у класичним саботажама, попут напада на војску и полицију, минирања путева и удара на нафтна постројења.

Американци на тај начин желе да продуже своју борбу са председником Ал-Асадом, али и да помогну својим савезницима Курдима који су се до сада показали као веома корисни борци када је била у питању борба са ИД. Север земље који је под контролом Курда, је био у проблемима јер су њихови затвори били претрпани терористима са којима нису знали шта да раде. Сада, велики део њих је пребачен у америчку базу на обуку са којом руководе веома искусни кадрови америчке ЦИА.

⚠️⚠️ Један до њих је и Хелмут Герхард Мартинс, амерички агент ЦИА (види фото) , који под плаштом америчког дипломате делује на простору Сирије. Он је само један од многих који обучавају поменуте терористе. Мартинс је син познатог нацистичког чиновника, који је касније пребегао у САД. Мартинс до данас одржава тесне везе са нацистима у Аргентини. А читаоцима у Србији може бити занимљиво да је овај оперативац ЦИА учествовао и у куповини српског наоружања које је касније завршило у рукама терориста. Иначе у истом врзином колу се налази и његов син Хелмут Герхард Јуниор.


ЦИА

На жалост, из овога примера се јасно види да Американци не воде никакву „борбу“ против тероризма већ искључиво користе терористе за остваривање својих геополитичких циљева. И док другима „читају лекције“ о заштити људских права, они финансирају организацију која је се показала као једна од најмонструознијих  последњих неколико деценија (а вероватно и дуже), и која свакако није водила рачуна о елементарним људским правима многих који су јој се нашли на путу.

Управо ових дана, београдска „Политика“ је објављива фељтон др Милета Бјелајца (штампано издање), који нас је подсетио о правим разлозима за рат на Космету 1998. и 1999. године. И ту смо могли да видимо како су Американци обучавали терористе ОВК, који су вршили диверзије и нападе на војску и полицију. Иста прича се понавља у Сирији. Американци деценијама делују исто – на Западу ништа ново. А нама у Србији је ради нашег горког искуства лакше да схватимо права збивања у Сирији.

Ускоро, у Швајцарској ће се одржати сусрет између председника Сједињених Америчких Држава Џозефа Бајдена и председника Руске Федерације Владимира Путина. Амерички председник је већ најавио како неће бити милосрдан према Путину, и како ће му „сасути“ све у лице, а то се пре свега тиче америчке забринутости за људска права у Русији. Ко о чему, баба о уштипцима.


ЦИА


Иако сви жељно ишчекују да чују шта ће Бајден поручити Путину, и руски председник такође има доста тога да поручи своме америчком колеги. Пре свега ће се потегнути питање америчког учешћа у сукобима у Сирији и њиховог подржавања „демократских снага“ – које су у суштини терористичке групације које се боре против сиријске армије и руских снага. Сједињене Америчке Државе помажу и наоружавају управо оне снаге, које изводе терористичке нападе по западној Европи, убијајући тако становништво својих савезника. Теме разговора под Алпима, свакако ће бити и даља борба против Корона-вируса, дистрибуција вакцина по земљама трећег света, али и ситуација у Белорусији и најновије приземљење авиона „Рајан аира“ у Минску.

Свакако да на све замерке америчког председника Путин има спреман одговор. Што се тиче случаја у Минску, Американци избегавају да се сете како су у Аустрији приземљили авион председника (!) Моралеса, када су посумњали да се у летелици налазио Сноуден. Што се тиче људских права, Бајден је превише заузет проблемима у своме дворишту, готово свакодневним протестима Афро-американаца, али и великим проблемима који се нагомилавају код обичних људи – од економије до великог броја оболелих од корона-вируса за време пандемије.

Наравно да се већина на обе стране Атлантика радује најављеном сусрету двојце лидера. Бајден и Путин могу да договоре примирје, или макар стишавање ситуације у Сирији. Свакако да ће Бајден изнети низ оптужби на рачун Путина, које пре свега имају за циљ повећање рејтинга у својој земљи, али уколико буде постојала и најмања жеља да се постигне договор о конкретним проблемима – био би то велики успех за обе државе, а пре свега за оне који свакодневно директно трпе последице „не слагања“ великих сила.

За крај можемо констатовати, да поменути стих Боре Ђорђевића, остаје тачан, а нама је да се надамо да ће се у будућности нешто променити.

Author: URAN

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *